Aktuelnosti

Министар Вулин, том приликом, захвалио је делегацији Европске уније у Републици Србији на великодушној и важној донацији Републици Србији, великој не само по количини новца, односно 1,2 милиона евра, већ и по квалитету и употребљивости онога што нам је стављено на располагање.

- Војска Србије, као своју трећу мисију има сарадњу и помоћ цивилним властима и када су у питању елементарне непогоде. Али не само када се оне десе, већ и као вид превенције да се не десе, или ако се десе, да штета буде најмања могућа. Војногеографски институт, који је тежишни носилац овог задатка, има пред собом 10.000 квадратних километара које треба снимити и мапирати, што је велики посао и посао за који смо припремили људе, за који смо у потпуности спремни, што је посао који ће значајно помоћи нашој земљи да се много успешније носи са потенцијалним претњама, да предвиђа догађаје и да иде у сусрет свету, који се, нажалост, не мења на боље – нагласио је министар Вулин.

Према речима министра Вулина, захваљујући донацији ЕУ, Војногеографски институт ће бити много боље опремљен и много спремнији да ствари мења. Нагласио је да је ово свакако одличан пример како Војска Србије сарађује са цивилним органима, а исто тако како органи ЕУ могу да сарађују директно са Министарством одбране и Војском Србије.

"На овај начин превазилазимо бројне препреке и успевамо да живот учинимо бољим. Ово је, такође, доказ да свако улагање у Војску Србије и у Министарство одбране, је улагање и у квалитет живота наших грађана и квалитет живота државе Србије", поручио је министар Вулин.

У пројекту, финансираном од стране ЕУ, а у координацији Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Републике Србије, учествују Министарство одбране и Војногеографски институт Генералштаба Војске Србије, Републички геодетски завод, Републички хидрометеоролошки завод, Републичка дирекција за воде и јавна водопривредна предузећа „Србијаводе“ и „Воде Војводине“. Уз имплементациону подршку Светске банке овом пројекту, циљ је да се карте угрожености и карте ризика од поплава израде до 2020. године.

Aмбасадор Фабрицио изразио је задовољство јер се овај пројекат, укупне вредности 6,15 милиона евра реализује у сарадњи са институцијама Републике Србије. Нагласио је да ће ЛиДАР технологија обезбеђена донацијом (Light Detection and Ranging – LiDAR), као и хардвер и софтвер за обраду података добијених аерофотограметријском ЛиДАР камером и остала пратећа опрема, помоћи Републици Србији да буде боље заштићена од ризика који носе поплаве.

Он је подсетио на страшне поплаве које су задесиле Србију 2014. године. Помоћ ЕУ која је у првој фази донирана односила се на опоравак, а сада, како је додао амбасадор Фабрици, предмет донације је опрема која ће помоћи у превенцији елементарних непогода.

"Надам се да ће Војногеографски институт добро искористити ову софистицирану опрему, а ова донација је део ширег пакета који ће помоћи да Србија, као и друге земље чланица Европске уније, може да створи друштво који ће бити отпорније на штету које носе елементарне непогоде", нагласио је амбасадор Фабрици.

Говорећи о значају донације, директор Канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић истакао је да је ЕУ одвојила велика средства – укупно 172 милиона евра, не само за обнову, него и за финансирање нове инфраструктуре за превенцију и заштиту од плављења.

- Република Србија је почела да улаже вишеструко више него што је икада раније био случај и у јачање и унапређење постојеће инфраструктуре, јер смо свесни ризика којима смо изложени и радимо тако да свакога наредног дана будемо макар мало безбеднији него што смо то данас или него што смо што смо били јуче. Карте угрожености и карте ризика од поплава значајне су и за превенцију и за бољу приправност у случају елементарних непогода, јер се на основу њих израђују планови евакуације и спашавања становништва - нагласио је Благојевић.

Пројектом је предвиђено да Војногеографски институт током 2018. и 2019. године спроведе снимање терена из ваздуха ЛиДАР камером донираном кроз овај пројекат, како би потом Републички геодетски завод израдио дигиталне моделе терена плавних подручја. На основу ових три Д модела до краја 2020. године биће израђене мапе угрожености и мапе ризика од поплава у циљу превенције поплава и ефикаснијег реаговања у ванредним ситуацијама на територији Републике Србије.