Aktuelnosti

Na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljen Priručnik o vanrednoj situaciji u slučaju poplava, koji je izradio JUKOM, uz podršku ambasade Australije, Blagojević je rekao da je pomoć organizacija civilnog društva u prošlogodišnjim majskim poplavama bila ogromna i da njihova uloga nastavlja da bude važna i danas.

Blagojević je rekao da organizacije civilnog društva treba da rade na jačanju kapaciteta u upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda zajedno sa državom, navodeći da prošlogodišnje katastrofalne poplave nisu ni prva, ni poslednja elementarna nepogoda u Srbiji.

Prema njegovim rečima, na izradi novog zakona angažovani su eksperti Eu i UN, a svima će biti pružena prilika da u javnoj raspravi daju svoje mišljenje o zakonu. Blagojević kaže da novi zakon neće biti leks specijalis, već sistemski i da je zato važno da bude dobar, a da je u izradi novih zakonskih rešenja jako važno iskustvo iz prošlogodišnjih poplava.

"Ostaćemo izloženi elementarnim nepogodama. Pitanje je kako ćemo reagovati i ponašati se u godinama pred nama u umanjenju rizika", rekao je Blagojević, navodeći da su Srbiju prošlogodišnje katastrofalne nepogode zatekle nespremnu.

Navodeći da je do danas isplaćena novčana pomoć za 20.209 domaćinstava, u iznosu od 4,8 milijardi dinara, izgrađeno je 430 srušenih kuća, isplaćeno 660 podstanara, a 1715 privrednika dobilo je pomoć od države. Blagojević je rekao da je za godinu dana urađen ogroman posao na obnovi, uključujući i infrastrukturu za odbranu od poplava i dodao da je država dala onoliko koliko je imala.

Blagojević je odbacio kritike da je u dodeli pomoći bilo diskriminacija, kao i da proces nije bio transparentan, navodeći da su svi podaci o načinu raspolaganja novcem dostupni na sajtu Kancelarije, da je Transparentnost Srbija pozitivno ocenila iskustvo u javnim nabavkama tokom obnove, a da je i zaštitnik građana posebno istakao transparentan rad Kancelarije.

Odgovarajući na pitanja, Blagojević je rekao da je u kolektivnom centru u Obrenovcu smešteno oko 100 ljudi, pretežno romskih porodica, navodeći da je za deo njih nađeno rešenje, a da će i relativno brzo deo njih moći da računa na nove stanove, koji će se graditi iz sredstava EU.
Blagojević je najavio i rešavanje problema izlivanja jalovišta iz rudnika antimona "Stolice" kod Krupnja, navodeći da će u taj posao biti uključene i UN.

"Preuzeli smo to na sebe, u saradnji sa UN, koja će finansirati izradu projekta", rekao je Blagojević
Blagojević je naveo da će Kancelarija iz sopstvenih sredstava finansirati projekat koji će da spreči da se nove vode ulivaju u jalovište i da su za to obezbeđena sredstva kojih ranije nije bilo. Brana tog napuštenog rudnika je pukla prošle godine, kao posledica prošlogodišnjih obilnih padavina.

Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su u Priručniku za vanredne situacije predstavljeni pravni izazovi zatečeni na terenu, ali da se nada da neće biti novih elementarnih nepogoda i da Priručnik neće biti upotrebljavan.

Prema njegovim rečima, Priručnik daje odgovore na neka pitanja, kao što su - kakav je bio odgovor države, civilnog društva i građana na prošlogodišnje majske poplave, kao i šta je naučeno.

Ambasadorka Australije u Beogradu DŽulija Fini rekla je da se nada da će Priručnik biti nešto vrlo korisno za eventualne buduće situacije.

Ona je navela da su katastrofe nepredvidive, ali da zajednice moraju da povećaju nivo otpornosti na izazove elementarnih nepogoda, pri čemu je veoma važno učenje iz iskustva.

Iskustva tokom poplava i u poslednjih godinu dana iznele su i predstavnice NVO, i to Zoe Gudović iz Rekonstrukcije Ženski fond, Nada Ðuričković iz romskog Centra za žene i decu "Daje" i Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa.

Pravnica Milena Vasić iz JUKOM-a kao probleme na terenu istakla je oblast radnih odnosa, navodeći da je bilo problema u isplati zarada radnicima koji nisu dolazili na posao, jer su bili pogođeni poplavom.

Izvor: Tanjug