Aktuelnosti

Organizovanjem Briselske donatorske konferencije "Obnavljamo zajedno" u julu 2014. godine, na kojoj su delegacije iz više od 60 zemalja i 23 međunarodne organizacije, kao i predstavnici civilnog društva i privatnog sektora obećali podršku Srbiji i Bosni i Hercegovini, međunarodna zajednica pokazala je veliku solidarnost. Pomoć ponuđena Srbiji iznosila je 26,8 miliona evra bilateralnih donacija, 90 miliona evra fondova Evropske unije – 30 miliona evra iz IPA 2012, 50 miliona evra iz IPA 2014, i 10 miliona evra za prekogranične projekte. Finansijske institucije ponudile su i veći broj kreditnih aranžmana za proces obnove.

Na konferenciji u Sarajevu konstatovano je da su Republika Srbija i Bosna i Hercegovina u značajnoj meri realizovale proces obnove u područjima pogođenim poplavama i da su sada u odmakloj fazi rekonstrukcije, koja za cilj ima i smanjenje rizika od budućih prirodnih katastrofa. Obe zemlje pokazale su visok stepen realizacije zaključaka sa prošlogodišnje briselske donatorske konferencije, kao i visok stepen angažovanja donatorskih sredstava.

Srbija je obećanu sumu od 26,8 miliona evra bilateralnih donacija uspela da podigne na 28,4 miliona evra (procenat realizacije od 105,8%). Takođe, obećana sredstva EU su sa 90 miliona evra povećana na 162,2 milion evra (30 miliona evra IPA 2012, 62 miliona evra IPA 2014, 10 miliona evra prekogranična saradnja, 60,2 miliona evra Fond solidarnosti).

Za proces obnove Republika Srbija je povukla i kredit od 227 miliona evra od Svetske banke (World Bank Floods Emergency and Recovery project).

Predstavljajući rezultate rada direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, Marko Blagojević istakao je kao prioritet za dalje aktivnosti aspekt prevencije i preduzimanje mera usmerenih na smanjenje rizika, za koje obe zemlje mogu računati na dalju podršku međunarodnih partnera.

On je takođe naglasio da je i pored ostvarenih rezultata, nužno u potpunosti dovršiti proces obnove infrastrukture, i da je posebno značajno da se nastavi sa unapređenjem sistema za zaštitu od poplava i upravljanja rizikom od poplava. Što je bio i jedan od zaključaka konferencije.

Na konferenciji je istaknuta potreba daljeg jačanja efikasne regionalne saradnje, jer reke ne priznaju granice, a Bosna i Hercegovina i Srbija pripadaju istim rečnim slivovima. Kako bi se efikasno borile protiv budućih poplava, dve zemlje će nastojati da razviju veću koordinaciju naročito u oblasti najave i ranog upozoravanja, i strukturnih i nestrukturnih projekata usmerenih na upravljanje i smanjenje rizika. Takođe će nastaviti rad na daljem poboljšanju standarda održavanja rečne infrastrukture, u skladu s aktivnostima koje se sprovode u okviru Savske i Dunavske komisije.

U skladu sa gorenavednim ciljevima, Republika Srbija predložila je na Konferenciji da se razmotri osnivanje Regionalnog koordinacionog centra za upravljanje rizicima.

U popodnevnom delu konferencije, predstavljena je analiza potreba zemalja zapadnog Balkana za efikasnu transpoziciju EU direktive o poplavama, gde je ponovljen značaj regionalne saradnje i koordinacije, a naročito rad na preduzimanju mera prevencije kako bi se umanjili rizici od štetnog dejstva poplava. 

Prezentacije Republike Srbije o procesu obnove i prevenciji možete preuzeti na linkovima ispod teksta.