Aktuelnosti

Direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević rekao je na tribini da će Srbija za sanaciju posledica katastrofalnih prošlogodišnjih poplava na kraju imati raspoloživu svega trećinu sume od 1,7 milijardi evra, koliko iznosi ukupna šteta. 

Najveće poplave u poslednjih 120 godina, pogodile su dve trećine opština u Srbiji i 1,6 miliona ljudi, a do sada je blizu 20.000 porodica dobilo pomoć u novcu za oštećene stambene objekte, u iznosu od 4,7 milijardi dinara, kazao je Blagojević.

On je na tribini "Kako se suočiti sa posledicama klimatskih promena", rekao da ćemo uskoro moći da koristimo i sredstva iz Fonda solidarnosti EU.

Ta sredstva mogu da koriste zemlje koje pretrpe štetu čiji je iznos 0,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), a šteta u Srbiji je osam puta veća i dostigla je 4,8 odsto BDP, precizirao je Blagojević.

"Fokusirali smo se na POTREBE, a ne štetu i pomogli pre svega ljudima čije su kuće oštećene ili srušene u poplavama, i odmah nakon toga ušli u obnovu infarstrukture za zaštitu od poplava", rekao je Blagojević.

On je, sumirajući rezultate do sada urađenog, kazao da su sazidane 224 nove kuće, 164 porodice su dobile novac za novu kuću umesto zidanja nove kuće gde zidanje nije bilo moguće.

Na 97 lokacija ili je završeno ili će brzo uskoro biti završeni radovi za sanaciju objekata za zaštitu od poplava, naveo je Blagojević.

On je ukazao da su klizišta možda i naš najveći problem, a prema grubim procenama, 25 odsto teritorije Srbije je pod rizikom od klizišta.

"Radimo na izradi lične karte, odnosno detaljnog katastra klizišta, kako bi znali odakle i kakvi rizici prete", kazao je Blagojević, dodajući da je reč o poslu koji ne može da se završi preko noći, kao ni Studija o zaštiti od plavljenja u basenu Kolubare.

Poslednje urbano plavljenje u Obrenovcu imali smo 1982. godine, za 10 do 12 meseci imaćemo tačnu sliku šta treba da se uradi u basenu da bi se sprečilo urbano plavljenje, rekao je Blagojević, napomenuvši da je obezbeđeno blizu 70 miliona evra za finansiranje izrade novih objekata za zaštitu od poplava, jer projekti "po deceniju i više skupljaju prašinu".

"Nismo bili svesni rizika i opasnosti koje poplave za nas predstavljaju, sada jesmo i po prvi put pristupamo tome na sistemski organizovan i ozbiljan način", zaključio je Blagojević, poručivši da će proces biti nastavljen sve do potpune obnove.

Dan planete zemlje bio je povod organizovanja tribine o načinima suočavanja sa posledicama klimatskih promena na kojoj se došlo do više zaključaka. Prošlogodišnje poplave i nastala šteta pokazali su da smo nespremni i infrastrukturno i sistemski. Na preventivi i sprečavanju šteta od elementarnih nepogoda se mora više raditi i u tome moraju učestvovati svi - država, nevladin sektor i stručnjaci. Uz to, trebalo bi povećati i učešće građana u procesima donošenja odluka, jer, da bi se pridružili novom svetskom pokretu da se klimatske promene obuzdaju, društvo u Srbiji mora preći dug put prilagođavanja.

Na tribini su učetvovali: Aleksandar Macura, tim "Evropa", Fondacija RES, Damjan Rehm Bogunović, u ime Fondacije "Hajnrih Bel", Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima i Duška Dimović iz Fonda za zaštitu prirode, a moderator je bio Slobodan Bubnjević, novinar nedeljnika "Vreme".