Aktuelnosti

Blagojević je na panel diskusiji "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" istakao, da je od ukupne štete od poplava u maju prošle godine, koja je procenjena na 1,7 milijardi evra, više od dve trećine na kritičnoj infrastrukturi, a polovina, čak 600 miliona evra je u energetskom sektoru. On je naglasio da su samo par meseci kasnije Srbiju pogodile ledene kiše koje su paralisale deo zemlje i dodatno naštetile energetskom sistemu.

On je kazao da je pažnja sa obnove usmerena na prevenciju navodeći primer da je za proteklih 20 godina napravljeno 19 bujičnih brana u Srbiji, a da će samo u ovoj godini biti izgrađene 23 bujične brane. Prema njegovim rečima, prvi put od sada u Srbiji postoji sistemski organizovan pristup upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda, a, kako je najavio, u roku od nekoliko dana biće gotov nacrt zakona o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda. 

"Poplave iz 2014. pogodile su istovremeno 119 opština, 1,6 miliona ljudi i u roku od samo par dana napravile štetu na nivou pet odsto BDP-a Srbije. Zbog toga, bilo bi krajnje nemudro ne baviti se rizikom od elementarnih nepogoda u budućnosti, ukoliko znamo kakve posledice možemo da trpimo", naglasio je Blagojević.

On je dodao i da je obnova kritičnih infrastruktura ključni problem, ali i da to opštoj javnosti nije interesantno, te da se o tome uopšte ne govori u dovoljnoj meri.

Blagojević je naveo da je opštu javnost prethodne godine interesovalo koliko kuća je srušeno, koliko ih je podignuto i kada će biti završene one koje do sad nisu gotove.

"Ja mogu na prste jedne ruke da nabrojim koliko puta mi je postavljeno pitanje koje se tiče obnove kritičnih infrastruktura, a pritom je to zapravo ono što je bio ključni problem", rekao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, svaka srušena kuća je ogromna tragedija i nesreća za porodicu koja je štetu pretrpela, ali, naveo je, šteta na sistemu za vodosnabdevanje u Trsteniku jeste šteta koja je pogađala 25.000 ljudi, kao i šteta na vodozahvatima u Smederevskoj Palanci, od koje trpi 15-20.000 ljudi.

On je istakao da je najbitnije neprestano vođenje računa "samo o tome da Srbija bude sutra samo trunku otpornija nego što je bila juče, kada se govori o izloženosti riziku od dejstva prirode".

Organizator skupa na kome se raspravlja o zaštiti kritične infrastrukture je beogradski Fakultet bezbednosti, čiji dekan Radomir Milašinović je naglasio da je ključna stvar  identifikovati ono što može predstavljati pretnje, rizike i ugrožavanje bilo kojeg dela sistema.

Naš osnovni zadatak je identifikacija problema i nalaženje načina na koji se rešavaju. Bitno je da predviđamo šta nam se sprema, šta nam se dešava i šta nam se može desiti, objasnio je Milašinović. 

Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić rekao je da se uvek postavljalo pitanje ulaganja u sistem zaštite i spasavanja u celini, koje, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno.

"Mnogi smatraju ulaganje u sistem zaštite kao trošak. Nije to trošak, to je ulaganje u naš održivi budući razvoj i to je nešto što mi stalno promovišemo. Jednostavno, procena rizika od svih elementarnih nepogoda i katastrofa je nešto što je naša obaveza i zakonska i društvena", kaže Babić.

On je naglasio da je procena zaštite kritične infrastrukture nešto što je jedno od najbitnijih poglavlja, budući da je Srbija u poplavama pretrpela velike štete i razaranje u kritičnoj infrastrukturi, pre svega u energetskom sektoru.

"Čini mi se da za sada još uvek nemamo kompletiranu pravnu regulativu o zaštiti kritične infrastrukture, što je naša obaveza, mi smo to prepoznali i na tome ćemo raditi i kroz realizacije akcionog plana za pridruživanje EU i za poglavlje 24, gde je definisano sve što moramo uraditi u narednom periodu", rekao je Babić.

Panel diskusija "Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture" jedna je od aktivnosti u okviru međunarodnog projekta "Otpornost zaštite kritične infrastrukture u Evropi", sufinansiranog sredstvima Evropske komisije, a organizuje je Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu.