Aktuelnosti

Govoreći na skupu "Novi finansijski instrumenti i mehanizmi upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa" u organizaciji Kancelarije i Stalne konferencije gradova i opština, Blagojević je rekao da je osiguranje od elementarnih nepogoda tema o kojoj mora da se razgovara. 

On je naveo da je, iako tema obaveznog osiguranja "još nije na stolu", važno razvijanje svesti i informisanost građana o njenom značaju. On je precizirao da osiguranje objekata građanima može pomoći da uz pomoć koju država daje, dobiju i novac i za nadoknadu štete.

"Iako to sada nije tema, mi možemo da radimo na jačanju svesti ljudi o značaju osiguranja i koristi koje od njega proističu. To ne znači da sada ne treba da pričamo o tome, jer nije poenta osiguranja da se država rastereti troška, naprotiv, država treba i dalje da pomaže ljudima u takvoj situaciji i pokaže solidarnost i svakako će pomagati i u budućnosti", poručio je Blagojević.

Osiguranje, dodao je treba da posluži da ugroženi dobiju nadoknadu štete, odnosno da budu u prilici da imaju dovoljna sredstva da nadoknade sve što je uništeno i oštećeno u elementarnoj nepogodi, objasnio je Blagojević.

On je naveo da je cena premije osiguranja kuća koje su izgrađenje nakon prošlogodišnjih poplava od 30 do 60 evra godišnje u zavisnosti od kvadrature.

Na skupu u Hotelu "In" u Beogradu rečeno je i da je svega dva odsto objekata oštećenih tokom poplava prošle godine bilo osigurano pre nepogode.

Blagojević je kazao da ako je 2014. godina bila godina obnove, onda je ova godina, 2015. godina prevencije. On je naglasio da je ogroman novac je uložen u obnovu, a veći deo tog novca je otišao na obnovu dobara koje je bilo moguće osigurati, rekao je on.

Ukupna pomoć u novcu, radovima i materijalu će iznositi oko 60 miliona evra, a samo novčana pomoć koju je vlada dala preko Kancelarije iznosi oko 40 miliona evra do sada. U zidanje novih kuća biće uloženo oko 6-7 miliona evra. Ukupna pomoć poljoprivredi je negde oko 11 miliona evra, a pomoć privredi oko 500 miliona dinara, rekao je on.

To su sve dobra koja je bilo moguće osigurati. Oni bi svi dobili pomoć ali bi osiguranje učinilo oporavak mnogo lakšim, rekao je on.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Ðorđe Staničić je rekao da je SKGO prepoznao da je neophodno biti udružen i raditi na prevenciji.

Moramo da budemo upućeni u to kako da budemo proaktivni a ne samo da tražimo pomoć, rekao je on i ocenio da postoji svest u regionu da moramo da se organizujemo.

Staničić je istakao da bi sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama mogla da budu drugačije raspoređena I da se troše na prevenciju i da je bitno uvesti osiguranje od elementarnih nepogoda. 

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srđan Kokotović rekao je da da je cilj da se dođe do održivog rešenja za upravljanje rizicima ističući da je finansijska zaštita bitna i za građane i za privredu, ali i zbog zaštite samih javnih finansija.

Preliminarne analize štete usled poplava prošle godine u 24 opštine u Srbiji iznose 1, 5 milijardi evra od čega se 600 miliona evra odnosi na samu imovinu, a 900 miliona na propuštene privredne aktivnosti.

To su visoki iznosi, kazao je Kokotović dodajući da su u poplavama najviše bile pogođene oblasti građevine, saobraćaja, energetike, kao i poljoprivrede koje su veoma značajne privredne oblasti.

Sve je to doprinelo i padu BDP kazao je Kokotović i dodao da uvođenje osiguranja za sada nije obavezno, ali da će se razmotriti svi projekti i inicijative koji to imaju za cilj kako bi se unapredio sistem.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je da vremenski ekstremi postaju sve učestaliji i da to zabrinjava jer imaju posledice na svaki segment života .

Ako nešto ne uradimo po tom pitanju, to znači da činimo samo medveđu uslugu zemlji, rekao je on. Kako je kazao Verheijen, važna je prevencija i da se stvore mehanizmi zaštite i ublažavanja rizika.

Inače, kako bi ukazala na problem slabe zastupljenosti osiguranja u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa u Srbiji i drugim zemljama Balkana, Svetska banka je inicirala program "Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu u Kavkaz".

U cilju sprovođenja projekta osnovana je grupa Evropa RE kao poseban model saradnje između država u regionu, međunarodnih institucija i privatnog sektora.