pretraga
pretraga
Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije novi zakon o upravljanju rizicima i vanrednim situacijama koji će jasno definisati zadatke, uloge i odgovornost svih relevantnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou, poručeno je danas na skupu povodom obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa.
Nacrt zakona predviđa i osnivanje Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, koja bi trebalo da nastane objedinjavanjem Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Vlade Srbije i Sektora za vanredne situacije MUP-a.
Direktor Kancelarije Marko Blagojević rekao je da bi Direkcija, kako je predviđeno, trebalo da počne sa radom 1. januara 2016. godine, a imaće tri funkcije: upravljanje rizicima, reagovanje na vanredne sitaucije i funkciju obnove. 
"Srbija je danas bezbednija nego u maju prošle godine, ali još nije bezbedna ni sigurna. Pred nama je rad na uređenju sistema koji treba da doprinese upravljanju rizicima i učini nas otpornijim da sprečimo štetu nastalu dejstvom prirode", istakao je on.
Za to su potrebne godine i novac, napomenuo je Blagojević, izrazivši očekivanje da će UN, EU i Svetska banka nastaviti da na tom polju pružaju podršku Srbiji.
On je ukazao da će usvajanjem novog zakona Srbija postati prva zemlja čiji će zakonski okvir upravljanja rizicima biti usklađen sa najvišim međunarodnim standardima, odnosno sa Okvirom za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaja.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić rekao je da opasnost uvek postoji te da je naša zemlja izložena mnogim rizicima. Kako je istakao, sve što se Srbiji dešavalo proteklih godina je pokazalo da odgovor države mora bude bolji, uz kontinuirano finansiranje i promovisanje prevencije.
"Ovo je trenutak kada Srbija pokazuje zrelost da podrži ovakve projekte", istakao je Marić i izrazio zahvalnost Vladi Srbije na tome.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport pohvalio je Vladu Srbije i njenu Kancelariju za postignuća u odgovoru na prošlogodišnje poplave i preduzimanje inicijative za donošenje novog zakona. On je istakao da se intenzivne pripreme Srbije za pridruživanje EU mogu iskoristiti da se podstakne učešće naše zemlje u zajedničkim aktivnostima sa državama članicama Unije u oblasti prevencije katastrofa.
"Srbija može da računa na EU i njene članice kao partnere u budućim sistemskim naporima", poručio je Devenport.
Stalna koordinatorka UN za Srbiju Irena Vojačkova Solorano rekla je da program UN u Srbiji od početka podržava i Kancelariju i Sektor za vanredne sitaucije, čije je objedinjavanje pozdravila.
"Sa novim zakonom Srbija će biti bolje pripremljena za buduće katastrofe kojih, nadam se, neće ni biti", istakla je ona.
Nacrt novog zakona pozdravio je i predstavnik Svetske banke Hoakin Toro, ukazavši da je Srbija ostvarila veliki uspeh jer je "od zemlje koja je imala reaktivan pristup katastrofama za sedam meseci postala zemlja sa proaktivnim upravljanjem rizicima".
"Taj proces Srbije postao je primer najbolje prakse koji sada prate druge zemlje u susedstvu, ali i širom sveta", rekao je on, dodavši da nije lako preći sa reaktivnog na proaktivni pristup, ali da je to ovde omogućeno političkom voljom i međunarodnom pomoći.
Svi učesnici skupa su ukazali na značaj sprovođenja novog zakona i unapređenje kapaciteta na lokalnom nivou.
Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić rekao je da njegova organizacija prepoznaje potrebe da opštine i gradovi bolje reaguju u vanrednim situacijama, jer one snose najveći teret kada dođe do toga.
Novim zakonom se predviđa uvođenje novih instituta, poput planova smanjenja rizika koje su nadležni organi dužni da sprovedu, registar rizika kao geografsko-informaciona baza podataka koju vodi Direkcija, a kojim bi bile precizno definisane zone povećanog i neposrednog rizika.
Izvor Tanjug
Nacrte predloženih zakonskih rešenja možete preuzeti na sledećem linku https://www.obnova.gov.rs/cirilica/zakoni-i-uredbe
