Aktuelnosti

"Možda je bilo potrebno da dobijemo šamar kakav smo dobili u maju prošle godine ali lekciju smo naučili, pouke smo izvukli i počeli smo da se bavimo i prevencijom, a ne samo obnovom", navodi Blagojević za Tanjug i dodaje da je za te potrebe, uključujući izgradnju novih objekata za zaštitu od poplava, već u ovom trenutku na raspolaganju 70 miliona evra.

Godinu dana od katastrofalnih poplava, on ističe da je urađen ogroman posao u saniranju štete i da je Kancelarija pokazala odgovornost u upravljanju novcem.

Blagojević je rekao da bi do kraja maja trebalo da bude gotov model novog zakona koji bi istovremeno regulisao i prevenciju od eventualnih nepogoda i obnovu, navodeći da decenijama unazad rizici od elementarnih nepogoda nisu bili u prvom planu, niti na "mapi prioriteta", a sada su u vrhu liste prioriteta.

Kako je naveo, to se odnosi na saniranje infrastrukturnih objekata za zaštitu od poplava, nasipa, obaloutvrda, brana i na više od 100 lokacija širom Srbije radovi čija je ukupna vrednost 1,4 milijardi dinara su izvedeni ili bi trebalo da budu brzo okončani.

Godinama smo se, naveo je, nemarno odnosili prema tim objektima, koji nisu održavani, korita reka nisu čišćena, sa nasipa je kraden kamen, šljunak i pesak i s vremenom su oni slabljeni.

"Bilo je i slučajeva koji su bili šokantni da su ljudi prosecali nasipe da bi lakše stigli do mesta na kome pecaju. Takvo ponašanje sebi više ne smemo da dopustimo. To je jedna od najvažnijih lekcija koje smo naučili od maja prošle godine do danas", rekao je Blagojević.

Ti objekti su, rekao je, sanacijom ojačani, kilometri i kilometri rečnih korita su očišćeni, silno đubre izvučeno, čišćene su brane koje godinama nisu čišćene.

"Govorim o branama, pregradama za bujične vode. Radi se posao koji godinama pa i decenijama nije bio rađen", rekao je Blagojević.

Kako kaže, Južna Morava koja je na trenutke tokom ove godine bila i do pola metra viša nego u maju prošle godine kada su se desile katastrofalne poplave, izdržala je, jer je u međuvremenu ogroman posao urađen na sanaciji objekata za zaštitu od poplava.

U tom smislu, dobar je primer opština Lučani koja je u 2014. šest puta plavljena, rekao je Blagojević i objasnio da je samo čišćenje korita Bjelice, relativno jednostavna intervencija, doprinela da prvi naredni poplavni talas, inače veći od onog iz maja prošle godine, ne napravi nikavu štetu.

Blagojević je naveo da su obezbeđena sredstva za izgradnju nasipa koji su bili projektovani pre 10 ili više godina, a koji su skupljali prašinu po fiokama, kao i da su sada urađene nove računice da se vidi da li ti projekti odgovaraju današnjoj hidrološkoj situaciji i kreće se u njihovu realizaciju.

Prema njegovim rečima, obezbeđena su sredstva za izgradnju potpuno novih infrastrukturnih objekta za zastitu od poplava u Svilajncu koja je druga opština u Srbiji po obimu štete od prošlogodišnjih poplava, kao i u Smederevskoj Palanci i Paraćinu.

"To su sve opštine koje su pretpele katastrofalnu štetu u maju prošle godine, i nastavile da budu izložene riziku", kaže Blagojević i dodaje da će se potpuno novi objekti za zaštitu od poplava graditi i u Šapcu, Bogatiću, Aleksincu, Novom Pazaru i Valjevu.

On je naveo da je od 20.000 porodica koje su dobile pomoć u novcu, 7.000 u Obrenovcu koji je najviše bio pogođen poplavama, a da je ukupno isplaćeno 4,7 milijardi dinara na ime pomoći porodicama čiji su stambeni objekti pretrpeli štetu.

"Do sada je 224 nove kuće podignuto, 165 porodica je dobilo novac umesto zidanja kuće, što znači da je zbrinuto 389 porodica čije su kuće srušene", rekao je Blagojević i naveo da je za pomoć privredi namenjeno pola milijarde dinara, a da je ka poljoprivedi usmereno 11 miliona evra od EU, drugih donatora, kao i od sredstava iz državnog budžeta.

Kako je naveo, u saradnji sa UN radi se analiza načina plavljenja u basenu Kolubare

koja treba da ukaže na vrlo jasne načine zaštite od plavljenja u basenu te reke.

"Imamo jednu rečicu koja leti može maltene da se pregazi, a koja pritom u maju prošle godine napravi štetu od 700 miliona evra", rekao je Blagojević.

Kako je naveo, pored poplava ne mogu se zanemariti ni drugi rizici od elementranih nepogoda, poput suša, kližišta, grada i snežnih mećava, i najavio da počinje rad na katastru kližišta kako bi se dobile detaljne informacije i slika visoke rezolucije rizika koji prete od klizišta da bismo mogli da se upustimo u saniranje po prioritetima.

Blagojević navodi da je zadovoljan što je kancelarija uspela da uvede red u obnovu, proces koji se odvija pod ogromnim pritiskom, i da su to pohvalili međunarodna zajednica, donatori, i domaće institucije.

"Transparentnost Srbija koja je posmatrala javne nabavke koje se organizuju u procesu obnove je ocenila jako dobro ceo taj proces, ocenila je nabavke kao transparetne i čak napomenula da bi pouke iz javnih nabavki u okviru obnove mogle da se iskoriste i da se ta rešenje upotrebe za unapređenje redovnog zakonodavstva koje reguliše javne nabavke", kaže Blagojević i dodaje da se i u izveštaju zaštitinika građana pominje posebno transparentan rad kancelarije.

Blagojević je naveo da je više od 57.000 donatora koji su pomogli impresivan broj, da je, sa 162 miliona evra do sada EU po visini pomoći najveći donator, kao i da, kada se saberu sve donacije koje smo dobili i koje se očekuju, uključujući i donacije za prevenciju, stiže se do cifre od blizu 230 miliona evra.

Prema njegovim rečima, samo od donacija u novcu fizičkih lica i preduzeća iz zemlje i inostranstva koji je uplaćen na namenski račun vlade, dobili smo blizu pet milijardi dinara.

"Ono čime sam u navećoj meri zadovoljan, ako ne i u potpunosti zadovoljan je upravo ta odgovornost kojom smo tim novcem upravljali i red koji smo u proces upravljanja novcem uveli, jer zahvaljući tome mi imamo donatore koji se vraćaju", zaključio je Blagojević.

Izvor: Tanjug