Aktuelnosti

Представљањем две нове публикације посвећене даљем унапређењу виталности локалних заједница у Србији за одговор у ванредним ситуацијама, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) заједно са својим партнерима доприноси даљем смањењу ризика од будућих поплава.

Ирена Војачкова Солорано, стална координаторка УН у Србији који је подржао израду Студије, навела је да „инвестирање у превенцију не представља трошак већ улагање у санацију".

У свету се процењује да се од једног уложеног долара у заштиту, сачува девет долара губитка, указала је Солорано.

У Србији се анализом процењује да је однос улагања у превенцију и санацију штета такав - да се на један уложени динар уштеди између три и девет динара у санацији штете када она већ настане.

Солорано је напоменула да је у протекле две године, од мајских поплава 2014, у Србији јако пуно урађено, не само кроз обнову и реконструкцију уништених објеката, већ и кроз сарадњу са Владом Србије у раду на процени будућих ризика и јачању капацитета за одбрану од непогода.

У сарадњи са Регионалном канцеларијом УНДП-а за Европу и Заједницу независних држава, реализована је Анализа финансијских аспеката елементарних непогода кроз студију случаја катастрофалне поплаве која се догодила 2014. године.

Налазе ове студије представила је ауторка Марија Бјелић, која је заједно са ко-аутором Марком Лазаревићем установила однос између инвестирања у превенцију и вредност штета од поплаве.

Ко-ауторка Студије Марија Бијелић навела је да у Србији из године у годину расте тренд непогоода, а да су мајске поплаве 2014. биле најгоре у последњих 120 година, јер су погодиле 22 одсто становништва у две трећине општина.

"Процењена штета износи 1.7 милијарди евра, што је око 4.8 БДП-а Србије", указала је Бијелић напомињући да је у то време и законски оквир Србије за обнову од поплава био неадекватан.

Због тога је, како је навела, Влада формирала Канцеларију за обнову и помоћ поплављеним подручјима, као би се на најправеднији начин распоредила средства за обнову.

Бијелић је истакла да је у протекле две године Србија предузела кораке у правом смеру али да има још пуно тога да се уради на превенцији ризика, почев од усвајајња адекватних закона, изградње институција, јачања система за препознавање и праћење ризика, структурно и неструктурно смањење ризика и других мера.

Као добар пример превенције, она је навела изградњу бране за бујичне воде у Новом Пазару 2013, који је пре тога сваке године трпео штету од милион евра због водених наноса.

У тај пројекат уложено је 420.000 евра, навела је она и подсетила да је Нови Пазар као и други градови у мају 2014. био на удару великих киша.

Међутим брана је успела да га одбрани од поплавног таласа, тако да се та инвестиција исплатила већ прве године, напоменула је Бијелићева.

Да је боље спречити него лечити, потврђују и партнери у реализацији свеобухватне Студије ризика од поплава у сливу реке Колубаре, која је под водством института Јарослав Черни окупила водеће стручњаке из различитих министарстава, локалних самоуправа у сливу Колубаре, јавних предузећа попут ЈВП Србијаводе и других заинтересованих страна.

Студија је реализована захваљујући подршци Владе Јапана, а у партнерству са Канцеларијом за управљање јавним улагањима.

Директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима Марко Благојевић најавио је да ће студије о управљању ризицима бити ускоро направљене и за сливове Јужне и Западне Мораве, напомињући да је у току је изградња низа нових структурних објеката за одбрану од поплава.

Према његовим речима, не може се рећи да је Србија сада спремна за будуће поплаве, али може да је "спремнија".

"Почели смо и настављамо да радимо, јер смо претходне три деценије седели на рукама", навео је Благојевић истичући да се Србија не суочава само са поплавама већ и са клизиштима, сушама, и другим временским непогодама.

"Према проценама америчких студија, Србија је у протеклих 25 година губила око 500 милиона долара годишње само због суша, а са друге стране имамо поплаве", навео је Благојевић и указао да ће се адекватним системом за заштиту од плављења, може осигурати и систем наводњавања када нам вода буде потребна.

Анализа финансијских аспеката елементарних непогода доступна је на интернет страници УНДП-а у Србији и то у оригиналном издању на енглеском језику.

Студија ризика од поплава у сливу реке Колубаре доступна је на засебној Интерент презентацији на адреси: http://studijakolubara.srbijavode.rs

Инфографик Канцеларије за управљање јавним улагањима са прегледом изградње нових структурних објеката за одбрану од поплава и неструктурних мера.