Aktuelnosti

Организовањем Бриселске донаторске конференције "Обнављамо заједно" у јулу 2014. године, на којој су делегације из више од 60 земаља и 23 међународне организације, као и представници цивилног друштва и приватног сектора обећали подршку Србији и Босни и Херцеговини, међународна заједница показала је велику солидарност. Помоћ понуђена Србији износила је 26,8 милиона евра билатералних донација, 90 милиона евра фондова Европске уније – 30 милиона евра из ИПА 2012, 50 милиона евра из ИПА 2014, и 10 милиона евра за прекограничне пројекте. Финансијске институције понудиле су и већи број кредитних аранжмана за процес обнове.

На конференцији у Сарајеву констатовано је да су Република Србија и Босна и Херцеговина у значајној мери реализовале процес обнове у подручјима погођеним поплавама и да су сада у одмаклој фази реконструкције, која за циљ има и смањење ризика од будућих природних катастрофа. Обе земље показале су висок степен реализације закључака са прошлогодишње бриселске донаторске конференције, као и висок степен ангажовања донаторских средстава.

Србија је обећану суму од 26,8 милиона евра билатералних донација успела да подигне на 28,4 милиона евра (проценат реализације од 105,8%). Такође, обећана средства ЕУ су са 90 милиона евра повећана на 162,2 милион евра (30 милиона евра ИПА 2012, 62 милиона евра ИПА 2014, 10 милиона евра прекогранична сарадња, 60,2 милиона евра Фонд солидарности).

За процес обнове Република Србија је повукла и кредит од 227 милиона евра од Светске банке (World Bank Floods Emergency and Recovery project).

Представљајући резултате рада директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, Марко Благојевић истакао је као приоритет за даље активности аспект превенције и предузимање мера усмерених на смањење ризика, за које обе земље могу рачунати на даљу подршку међународних партнера.

Он је такође нагласио да је и поред остварених резултата, нужно у потпуности довршити процес обнове инфраструктуре, и да је посебно значајно да се настави са унапређењем система за заштиту од поплава и управљања ризиком од поплава. Што је био и један од закључака конференције.

На конференцији је истакнута потреба даљег јачања ефикасне регионалне сарадње, јер реке не признају границе, а Босна и Херцеговина и Србија припадају истим речним сливовима. Како би се ефикасно бориле против будућих поплава, две земље ће настојати да развију већу координацију нарочито у области најаве и раног упозоравања, и структурних и неструктурних пројеката усмерених на управљање и смањење ризика. Такође ће наставити рад на даљем побољшању стандарда одржавања речне инфраструктуре, у складу с активностима које се спроводе у оквиру Савске и Дунавске комисије.

У складу са горенаведним циљевима, Република Србија предложила је на Конференцији да се размотри оснивање Регионалног координационог центра за управљање ризицима.

У поподневном делу конференције, представљена је анализа потреба земаља западног Балкана за ефикасну транспозицију ЕУ директиве о поплавама, где је поновљен значај регионалне сарадње и координације, а нарочито рад на предузимању мера превенције како би се умањили ризици од штетног дејства поплава. 

Презентације Републике Србије о процесу обнове и превенцији можете преузети на линковима испод текста.