Aktuelnosti

Није било штетних последица по транспарентност тих поступака, у неким аспектима стање је било боље него што је уобичајено за редовне поступке који се спроводе по Закону о јавним набавкама, и то због контоле коју је спровела и владина Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја, рекао је програмски директор ТС Немања Ненадић на коференцији за новинаре.

Он је, међутим, навео да су и у тим поступцима спроведеним од септембра до децембра 2014, као и у редовним поступцима јавних набавки, уочени слични проблеми као што су мала конкурентност и кашњење у извођењу радова.

Наводећи да је ТС анализирала да ли је оно што је плаћено заиста и урађено, Ненадић каже да је у 14 случајева било пробијања рокова али да су радови завршени, у 13 случајева радови нису завршени, док је у пет случајева посао обављен у року.

Додао је да треба утврдити да ли су кашњења била због објективних разлога, као што су временски услови, или има основа за покретање наплате уговорне казне.

Ненадић је рекао да искуства процеса набавки за обнову штета од поплава могу послужити као пример за неке будуће измене Закона о јавним набавкама које треба да унапреде тај процес.

Истакао је да су строги услови у измени плана јавних набавки један од најозбиљнијих проблема у Закону о јавним набавкама и оценио да у тој области треба увести флексибилније механизме.

Навео је и да би у Закон о јавним набавкама требало увести неку врсту преговарачког поступка за набавке после елементарних непогода, успоставити додатни вид обавезног надзора, већи фокус на извршавање обавеза из уговора.

Истичући да су транспарентност и одговорност били приоритет процеса обнове, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић изразио је задовољство закључком анализе коју је урадила ТС, наводећи да она показује да је процес не само постављен на добрим основама, него се из њега могу извући поуке за измену Закона о јавним набавкама.

Извештај је уважио напоре које смо уложили градећи процес на два стуба - на транспарентности и одговорном понашању, рекао је Благојевић и додао да смо успели да уведемо ред у процес обнове који се одвија под великим притиском јавности.

Према његовим речима, ово је прва обнова у Србији у којој су све набавке организоване по моделу отворених јавних набавки које обезбеђују највиши ниво транспарентности.

Додао је да је приоритет и брзина, али не на штету транспрантности наводећи да су и људи чија је имовина оштећена али и сви грађани Србије, као и донатори, очекивали одговорно понашање тако да су објављени сви подаци о више од 50.000 донатора као и имена људи којима је додељена финансијска помоћ.

Благојевић је навео да је више од 4,5 милијарди динара исплаћено грађанима за обнову, новац је исплаћен за око 19.000 породица за стамбене објекте, као и за 9.000 пољопривредних газдинстава.

Наводећи да Србија није имала систем да се ухвати у коштац после поплаве која је погодила две трећине државе, Благојевић је рекао да је у току анализа свих закона како би се предложиле измене које треба да обезбеде темељ за превенцију од елементарних непогода.

Мисија ОЕБС у Србији финансирала је истраживање које је спровела ТС, а шеф те мисије Петер Буркарт рекао је да ОЕБС већ годинама пружа подршку властима у Србији у борби против корупције која подразумева транспарентност и одговорност на свим нивоима.

Оценио је да је подизање капацитета независних тела и организација цивилног друштва кључна за суочавање са овим проблемом, наводећи да су катастрофалне мајске поплаве у Србији прошле године нанеле штету инфраструктури, објектима, привреди и пољопривреди већу од милијарду евра и да је потребна транспарентност у поступцима набавки.

Извор: Тањуг