Aktuelnosti

Премијер Србије Александар Вучић истакао је да је, када је реч о елементарним непогодама, влада чврсто опредељена да више него досада ради на мерама превенције и тиме обезбеди другачију и сигурнију будућност за генерације која долазе. Србија жели да размишља унапред и прави планове унапред, истакао је председник владе и навео податак да је сваки динар уложен у превенцију једнак седам динара који се троше на обнову. 

Према његовим речима, Србија је на годишњем нивоу губила 130 милиона евра због поплава, на суше још више, а прошле године су катастрофалне поплаве коштале 1,7 милијарди евра.

"Паметним и озбиљним понашањем успели би да обезбедимо да ствари поставимо другачије и да можемо ту штету увек и унапред предвидимо барем делимично. По први пут Србија напушта принцип „лако ћемо“ и у неколико деценија преузима принцип да нешто спречи, а не да лечи“, нагласио је Вучић.

Директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић представљајући програм присутнима је истакао да се он састоји од шест компоненти, од којих је прва изградња и развој институција. То је, према његовим речима, нулти корак и корак који ће прожимати све друге компоненте.

Друга компонента је идентификација и праћење ризика од елементарних непогода, која предвиђа прављење мапе плављења, да будемо спремни следећи пут када се догоде поплаве и знамо када и на који начин ће плавити.

Програмом је предвиђен систем за рано упозоравање. Структурне и неструктурне мере су такође нешто чему ће бити посвећен програм, јер се мора видети, како је додао, колико је потребно мењати домаћу праксу.

Благојевић је указао да је потребно радити активно на превенцији у смислу обезбеђења инвестиција за нове инфраструктурне пројкте заштите од поплава, клизишта и других претњи које долазе од природе. 

Програм, којим ће најпре управљати Канцеларија, како је нагласио, сачињен је у сарадњи са најбољима у свету.

"Хоћемо први пут да се бавимо превенцијом. Пуно ресурса је инвестирано у обнову управо инфраструктуре заштите. Потребни су нови механизми и инфраструктура", подвукао је он додајући да је неопходно да имамо један системски приступ, да разумемо којим смо ризицима изложени.

"Морамо да имамо слику високе резолуције свих ризика којима је Србија и њено становништво изложено“, подвукао је Благојевић, додајући да јачање превенције подразумева разумевање и добро познавање ризика.

Он је указао да је током прошлогодишњих поплава показана на делу солидарност, и да је помоћ стизала са разних страна, те да посао не би могао бити урађен без донатора који су допринели да можемо да кажемо да је обнова у поодмаклој фази и да можемо да се бавимо превенцијом.

У превенцији је потребно да се институције које раде свој посао одлично увежу у један систем, казао је Благојевић.

Поплаве које су се догодиле у мају нису једине које смо имали прошле године, подсетио је он додајући да је током 2014. ретко који месец прошао да макар један део земље није био погођен поплвама. Током лета смо чак имали и торнадо у Лазаревцу, а јуче и земљотрес, подсетио је Благојевић додајући да је годишња штета коју поплаве наносе Србији у просеку 130 милиона евра.

Истовремено је указао да суше годишње наносе штету у висини од 500 милиона евра Србији, чиме су оне, у поређењу са поплавама, огроман губитак, али да суше и поплаве треба посматрати интегрисано, и тако им приступити у примени Програма.

Амбасадор Швајцарске Жан Данијел Риш истакао је да је свет, услед климатских промена све чешће суочен са елементарним непогодама, и да ће то тако бити и у будућности. Према његовим речима 1980. је забележелно 39 већих поплава у свету, а 2011.било их је, према извештају УН, више од 150. Риш је оценио да то најбоље показује да је у протекле четири деценије ризик од поплава постао све већи.

"Треба да будемо припремљени за године које долазе. Најбољи начин за припреме је координисан приступ, а Национални програм је добар приступ томе“, подвукао је он.

Риш је оценио да је добар сигнал што је мандат Канцеларије продужен, и да је неопходна регионална сарадња.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт казао је да су прошлогодишње поплаве показале да оне не познају границе. Превенција од непогода, према његовим речима, може ефективно бити спроведена само на регионалном, али и континенталном и глобалном нивоу.

Климатске промене, како каже, захтевају масивне међународне напоре, а ЕУ и земље чланице појединачно имају значајну одговорност у превенцији ризика. Он се сложио са констатацијом премијера Вучића да сваки уложени динар у превенцију вреди седам динара бављења последицама.

Девенпорт је указао да ЕУ има правилник за превенцију од елементарних непогода, и да је у фокусу ИПА 14 фондова баш ова област.

Координатор УН у Србији Ирена Војачкова-Солорано је указала је на кључне моменте који описују ново размишљање у суочавању са поплавама. Прво је да представљају питање развоја једне земље, јер нека од тих непогода може вишедеценијски рад да уништи и треба размишљати о томе да тај развој у тренутку може бити угрожен.

Климатска промена није само нови ризик, већ мења правила игре, сматра она.

Влада треба да буде кључни фактор у превенцији и управљања ризицима елементарних непогода, истакла је Војачкова-Солорано додајући да је потребно дугорочно размишљање и обезбеђење потребних финансија.

Она је похвалила премијера и Владу Србије за деловање у циљу брзог, ефикасног и транспарентног опоравка од поплава. Поручила је да ће помагати Влади Србије, и да је представљање Програма само први корак ка томе, те завршила излагање уз поруку да Србија може рачунати на помоћ УН.

Директор за југоисточну Европу, Европу и Централну Азију Светске банке Елен Голдстајн се похвално изразила о свему ономе што је Србија учинила у обнови штета од прошлогодишњих елементарних непогода. Она је оценила да је Национални програм много важан корак у превенцији од будућих непогода.

Како је навела омогућиће још бољу кородинацију владе и њених агенција, као и свих других који у тим процесима учествују.