Aktuelnosti

Држава је у последњих неколико година, преко Министарства за јавна улагања и Министарства здравља, определила велика средства за улагање у здравство на свим нивоима, од примарне, секундардне до терцијарне здравствене заштите, рекао је новинарима Танјуга министар за јавна улагања Марко Благојевић. Он је навео и да је портфолијом пројеката којим ово министарство управља обухваћено више објеката примарне здравствене заштите - домова здравља, амбуланти, потом више објеката секундарне здравствене заштите, односно опште регионалне болнице,али и терцијарне - клинике и институти.

„Само преко Министарства за јавна улагања, у претходних неколико година, опредељена су средства за комплетну реконструкција или изградњу установа примарне здравствене заштите, домова здравља и амбуланти и то 86 објеката у 60 градова и општина широм земље. Истовремено су велика средства била додељена за комплетну реконструкцију, доградњу, или изградњу општих болница и клиника, и то не само за радове, већ и за опремање тих објеката и то медицинском опремом последње генерације”, истиче Благојевић.

Као пример министар наводи пројекат који је завршен пре око годину дана, а то је Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, најмодернија болница на овим просторима. Клиника за лечење кардиоваскуларних болести изграђена је и опремљена по највишим светским стандардима и само у тај пројекат је држава уложила око 50 милиона евра, рекао је Благојевић.

Истиче да нису запостављена ни улагања у примарни сектор, као што су амбуланте и домови здравља са по 700 или 800 корисника и додаје да је чињеница да имамо врло вредне пројекте у другим нивоима, што не значи да смемо да запоставимо примарни ниво здравствене заштите.
"То јесте ниво здравствене заштите који је изузетно битан, јер су те, па макар и мале сеоске амбуланте врло често први и једини контакт грађана наше земље са јавним здрављем, и онда на основу тога како оне изгледају, за те људе то представља лице јавног здравља у нашој земљи”, рекао је Марко Благојевић.

Благојевић је у разговору са новинарима Танјуга поручио да је план да се уради још више јер тај посао не сме да стане све док и последња сеоска амбуланта у Србији не буде комплетно регулисана и реконструисана и додао да је 60 одсто буџета Министарства за јавна улагања за 2023. годину опредељено управо за здравство.

"Ради се о 100 милиона евра који ће само у 2023. години само преко нашег министарства бити уложена у здравство на свим нивоима. У току је више великих пројеката, реконструкција опште болнице у Лесковцу, завршетак изградње опште болнице у Прокупљу, где се заправо завршава пројекат започет пре око 30 година, када је започела изградња објекта и напуштена после неколико година, То је посао који ми сада, 30 година касније завршавамо, а када буде готово, Прокупље ће добити болницу по највишим стандардима изграђену и опремљену, јер ја мислим да и Топлица и Прокупље то заслужују", навео је Благојевић.

У току је реализација пројекта комплетне реконструкције и доградње опште болнице у Новом Пазару, где се ради о комплетној реконструкцији 17.000 квадратних метара и потпуно нових 15.000 метара квадратних. По окончању тих радова, стећи ће се услови да та болница добије статус клиничко-болничког центра. Приводи се крају пројекат комплетне реконструкције болнице у Врању, неколико објекта опште болнице у Кикинди, а то што је у Прокупљу настављено после 30 година није једини пример. Таквих "костура" по Србији раније је било пуно, оних који су започети и никада завршени, истиче Благојевић.

"Ту је добар пример хируршко-гинеколошког блока Опште болнице у Лозници, такође започет пре 30 година, затекли смо га у сивој фази, наставили и довршили изградњу, а до краја године тај објекат ће бити у потпуности опремљен најсавременијом мединицском опремом последње генерације, а грађен је по најсавременијим стандардима. Ту је Клинички центар Србије јако добар пример, започет половином седамдесетих година, а градилиште је напуштено средином осамдесетих година без да је икада био завршен", каже Благојевић.

На крају разговора министар за јавна улагања истиче да ће и Тиршова 2, зграда која је пројектована по највишим међународним стандардима, када буде завршена и опремљена моћи по квалитету да буде у рангу било које установе која се бави здравственом заштитом деце било где у свету.